Више | Коментари | Новембар, 2011.

Волонтери у КЦ Ниш

Проф. др Борислав Каменов, први човек Клиничког центра Ниш успоставио је сарадњу са невладином организацијом „Проактив“ чији ће волонтери убудуће бити ангажовани да додатно негују теже пацијенте као што је то пракса у земљама Европске уније.
-Хуманост је изузетно важна у установама као што је Клинички центар тако да поред стручног кадра и технологије коју имамо, увешћемо праксу да се о нашим пацијентима брину и волонтери. Лекари и сестре умеју да пацијенту пруже потребну пажњу, али често се догађа да је оболелом потребно да се прочитају новине, да се изведе у двориште и слично. То ће обављати волонтери који ће пацијентима пружити топлину. Таква пракса је већ одавно уведена у неким земљама где појединци кроз волонтеризам дају свој допринос друштву-рекао је Каменов на конференцији за новинаре.
Иван Топаловић из организације „Проактив“ је истакао да ће сви пријављени волонтери морати да прођу одређену обуку. Они који желе да се пријаве за волонтере у КЦ Ниш то могу да учине лично у Обреновићевој 59 где је смештена организација Проактив или поруком на мејл адресу office@proaktiv.org.rs.

 

Стигао обећани инкубатор

 

Гинеколошко акушерска клиника Клиничког центра Ниш добила је још један инкубатор за бебе које је обећала и донирала Комерцијална банка. Ова банка је до сада поклонила у акцији „Битка за бебе“ три инкубатора тако да ова клиника сада располаже са 24 апарата којима се медицински збрињавају бебе после рођења. Ово је врло вредан поклон Комерцијалне банке с обзиром на то да један инкубатор кошта 13.000 евра. Проф. др Борислав Каменов, први човек Клиничког центра Ниш захвалио се банци на овој донацији и рекао да нема ништа вредније него „удахнути живот новорођеној беби“.

 

Проф.др Милорад Митковић добио награду ''11. јануар''

 

 

Проф.др. Милорад Митковић, директор Ортопедско-трауматолошке клинике у КЦ Ниш један је од добитника највише награде Града Ниша, признања „11.јануар“ која му је додељена на свечаној седници Скупштине града, одржаној у Светосавском дому. Поштовани стручњак добио је награду за иновацију под именом „спољни фиксатори скелета“ који пружа најефикаснији метод у лечењу отворених прелома костију код човека, без каснијих додатних оперативних корекција током опоравка пацијента. Професор Митковић је новчани део награде поклонио Ортопедско-трауматолошкој клиници и Удружењу за церебралну парализу из Ниша.
-Награда коју сам примио од Града Ниша је признање од људи с којима радим и живим па је зато награда значајнија од других. Награда потврђује моју одлуку да останем да радим у Нишу као и да своје знање преносим на младе лекаре-рекао је Митковић приликом доделе награде.
Проф. Митковић иновирао је до сада 43 уређаја за лечење и збрињавање пацијената са отвореним преломима костију. Осим у Србији његови проналасци у широкој су примени широм Европе, у Немачкој, Француској, Грчкој, Енглеској, Аустрији, Швајцарској, Италији и другим земљама Старог континента. Однедавно користе их и ортопеди и хирурзи на клиникама САД, Русије и земљама арапског света.

Oдржан последњи скуп с новинарима у 2011.години

 

 

Проф. Др Борислав Каменов, в.д. директора Клиничког центра у Нишу одржао је годишњу конференцију за новинаре на којој је навео да је упркос проблемима, задовољан радом Клиничког центра Ниш у протеклој години.
-У 2011. години смо увели нову ласерску операцију простате, имали скоро 200 операција на срцу, наставили спровођење програма вантелесне оплодње. Поносни смо на акције „Битка за живот“ и „Битка за бебе“. У првој акцији смо привукли 4.000 грађана који су потенцијални донатори матичних ћелија, а у другој смо добили три нова инкубатора и очекујемо још једну набавку ових апарата. Морамо да се захвалимо болници „Асана Шпитал“ из Швајцарске која нам је поклонила 70 електричних кревета, Колу српских сестара и многим другим донаторима који су помогли рад Клиничког центра-навео је Каменов.  
На конференцији су изнети подаци о изградњи новог Клиничког центра у Нишу.
-Капитални пројекат за следећу годину је почетак изградње новог Клиничког центра који ће обухватити 35.000 квадратних метара. Новац је обезбеђен из кредита банака, а почетак радова би требало очекивати крајем марта, почетком априла. Рок за изградњу је две и по године од почетка радова-рекао је Каменов.
Први човек КЦ Ниш рекао је да је задовољан квалитетом радова на пројекту Енергетске ефикасности.
--------------------------------------------------------------------------
КЦ у цифрама у протеклој години

Клинички центар располаже са 1.465 постеља. За првих девет месеци лечено је 53.812 болесника, а планирано је 67.310 пацијената. У том периоду извршено је 45.503, а планирано је 44.299 операција. Планирано је да се уради 72.404, а извшено је 78.884 анестезија. За првих девет месеци протекле године извршено је 6.814.209 терапијских услуга као и преко 600.000 специјалистичких прегледа.Број новорођене деце за првих девет месеци је 3.104.

Едукација о Доброј клиничкој пракси у КЦ Ниш

Проф. Др Борислав Каменов, први човек КЦ Ниш одржао је поздравни говор учесницима скупа

У Клиничком центру Ниш одржана је едукација о Доброј клиничкој пракси, намењена лекарима истраживачима и члановима истраживачких тимова. Едукација се одвиијала од 24. до 26. новембра ове године, а у организацији Удружења професионалаца у области клиничких испитивања Србије(АЦРП) и Клиничког центра Ниш. Проф. Др. Мирослава Живковић, помоћник директора за образовну и научно-истраживачку делатност каже да се за овај акредитовани курс јавило четрдесетак полазника, доктораната, фармаколога, специјалиста, фармацеута као и чланова Етичког одбора Клиничког центра Ниш. Условима организације били су задовољни и чланови удружења.
-Посебно нам је драго да курсу нису присуствовале само особе које се баве клиничким истраживањима већ и здравствени радници  из различитих сфера зато што се током курса подстиче не само учење већ и размена искустава и дискусија. Обука и знање стечени на курсу могу бити од велике помоћи при свакодневној сарадњи између пацијената, лекара и другог здравственог особља. Ово је други пут да се едукација одржава у КЦ Ниш. Надамо се успешном наставку сарадње и хвала свима који су подржали едукацију о Доброј клиничкој пракси-наводи се у допису које је удружење послало руководству КЦ Ниш.

 

Владика Јован служио литургију у новој капели

Његово преосвештенство Епископ нишки Јован служио је литургију у новоотвореној капели Српске православне цркве, посвећеној Светом Јовану милостивом, која се налази у оквиру Инфективне клинике у Клиничком центру Ниш, а уз саслужење свештеника цркве. Након тога, Владика Јован је пресекао славски колач уз присуство лекара и сестара ове клинике као и ужег руководства овог здравственог центра. Инфективна клиника је у ову сврху издвојила простор, а општина Медијана средства у износу од 380.000 динара којим се уредила капела.
-Ова заједничка света служба посвећена је свим болним и невољним људима који се моле Господу богу, лекару наших душа да добију свети лек, а то је лек бесмртности. Овом службом не призивамо само свеце лекаре, Козму и Дамјана већ и Светога Прокопија, заштитника Града Ниша и Светога Пантелејмона. Ми смо изабрали Јована милостивог јер је као епископ у Александрији уочио многе богаташе који желе да помогну, али не знају на који начин то да учине. Зато им је он наредио „ви имате оно што вам је бог дао, и без обзира што не одлазите у цркву, морате дати милостињу за болне и невољне“. Зато Јован и носи назив милостиви-објаснио је Јован. Владика је рекао да ће у ноовотвореној капели „свештеници моћи да утеше вернике и дају им лек бесмртности“.
Служби у капели Светог Јована милостивог присуствовали су проф. др.Борислав Каменов, в.д. директора КЦ, помоћник директора за организацију и координацију рада и односе са јавношћу, прим.др.мед сци Небојша Крстић, председник општине Медијана, Драгослав Ћирковић, председник општине Пантелеј, Славиша Динић, директор Инфективне клинике Жарко Ранковић и други.
-Сваки лекар зна да поред тога што лечимо тело, ништа нисмо урадили ако нашим пацијентима не дамо наду. Врло важно је према пацијенту показати и љубав. Зато су наше клинике сваког дана отворене како би заједно поделили патњу. Ми знамо да дамо и веру пацијентима, а ту је и вера у људе и људске вредности. Ако те важне карике у ланцу нису остварене, онда ништа нисмо урадили. Овде ће бити место где ће сви добронамерни моћи да искажу своју посвећеност богу-рекао је Каменов.

 

Од Кронове болести у Србији болује 5000 грађана

НИШ-Удружење болесника са улцерозним колитисом и Кроновом болешћу представило јавности у Нишу у амфитеатру Клинике за гастроентерологију и хепатологију. Циљ скупа је да се што више пацијената едукује и обавести о симптомима и превентивама лечења ових болести црева које обухватају популацију од 18 до 35 година! Први пут у Србији је 19. маја обележен Светски дан борбе против запаљенских болести црева са циљем да се проговори о овим тешким, хроничним обољењима од којих је оболело више од два милиона људи у Европи, а око 5.000 у Србији. Промоција овог удружења обавља се у организацији Клинике за гастроентерологију и хепатологију.
-Запаљенске болести црева, у које спадају Кронова болест, улцерозни колитис и интермедијарни колитис, су хронична, тешка обољења, још увек непознатог узрока, која захватају дигестивне путеве. Кронова болест се може јавити на било ком делу дигестивног система, иако најчешће захвата танко и дебело црево. Улцерозни колитис је изузетно сличан Кроновој болести, тако да код једног броја пацијената само искусан лекар може да постави дијагнозу. У питању су аутоимуне болести, а могу се појавити у било ком животном добу, иако у већини случајева захватају веома младу популацију. Пацијенти који болују од запаљенских болести црева имају не само здравствене, него и социјалне и емотивне проблеме. О запаљенским болестима црева готово да се није ни говорило, јер је болест изузетно непријатна за пацијенте. Они се устежу од путовања или чешћег појављивања у јавности, јер их болест непредвиђено може довести у непријатне ситуације-објаснио је у име удружења Љиљан Ђаковић који је сам оболео од ове болести.
Предавање су одржали  проф др. Александар Нагорни, директор Клинике за гастроентерологију и хепатологију, а о едукацији смс. Жаклина Пајевић, главна сестра исте клинике.

 

Електрични кревети за удобнији опоравак пацијената

НИШ-Регионална болница  ,,Асана спитал” Леуггерн  из Швајцарске донела је и трећу донацију Клиничком центру Ниш. Након првог пристиглог поклона августа месеца, стигла је и друга септембра, а данас и трећа донација. У Нишки Клинички центар стигло је у трећем контигенту 10 електрична кревета и 50 наткасни. До сада је ова болница  донирала 70 болесничких  кревета са комплетном пратећом опремом, пет болесничких носила, 11 полуседећих болесничких колица, 4 ТВ апарата… У овој донацији налазе се и непромочиви душеци, ноћни ормарићи са помагалима за исхрану као и РО апарат који је тренутно на царини у Нишу, а биће преузет при добијању потребне документације.
Проф.др. Борислав Каменов, први човек Клиничког центра Ниш још раније је најавио да ће кревете и другу опрему добити клинике које у свом склопу имају оделења интензивне неге.
Виша медицинска сестра Жаклина Пајевиц  главна сестра Клинике за Гастроентерологију и Хепатологију КЦ Ниш, која је једна од најзаслужнијих што је донација стигла каже да болница ,,Асана Спитал” и даље обећава помоћ.
-Ово је једна сјајна сарадња двеју здравствених установа. Мало је вероватно да би се та сарадња збила без Марије Вогел-Бороте, главне сестре швајцарске болнице која је покренула акцију-каже Пајевићева.
Вогел-Борота је раније објаснила да јој се отац лечио у Клиничком центру Ниш као и да је била задовољна третманом који му је пружен у Нишу па се због тога и потрудила да помогне.
-У договору са својим директором Болнице,,Асана Спитал”  господином Алфред-ом Зиммерманн-ом  и техничким директором господином Гилберт-ом Хигли-јем одлучено је да помогнемо Клинички центар Ниш. Кревети ће олакшати посао медицинским сестрама, мојим колегиницама како би ефикасније спровеле негу болесника, а пре свега за што бржи и удобнији опоравак пацијената у болници”.

 

Клинички центар добио још један инкубатор

Гинеколошко акушерска клиника Клиничког центра Ниш добила је као донацију још један инкубатор за бебе од Клинике „Нироши“ из Ниша. Недавно, у акцији „Битка за бебе“ нишки КЦ добио је три оваква апарата од Фонда Б92. Радомир Николић, власник клинике Нироши рекао је да је ова специјална болница све учинила да нађе могућности да купи један инкубатор. Марина Јоловић, заменик директора ГАК-а рекла је „да у овом тренутку Клиничком центру недостаје десет инкубатора“. Докторка је казала да је овај поклон „од изузетног значаја за клинику где живот почиње“!
Бранислав Јовановић, народни посланик који је Клиници „Нироши“ указао на потребе нишког породилишта најавио је да ће у наредном периоду стићи још два апарата која служе за опоравак беба после рођења, а такође као донација клинике „Нироши“.
-Ово је прави пример јавно приватног партнерства. Добили смо помоћ у једном рендген апарату, болесничке кревете из Швајцарске, најављени су нови инкубатори тако да морамо да се захвалимо свима који су смогли снаге да помогну нашим клиникама. То показује, такође и колика је улога медија. Нећемо стати са набавком инкубатора и потребних апарата -рекао је Небојша Крстић, помоћник директора КЦ Ниш приликом уручења донације.

 

Добра дела се памте

Болница Асана-Спитал из кантона Аргау у Швајцарској поклонила је Клиничком центру Ниш донацију од 45 болесничких кревета са електронским механизмом, 45 душека, 45 сточића, 22 безбедоносне странице за кревете, 45 ноћних лампи и два гинеколошка стола. 
Донацију је уручио Хуели Зилберт, директор технике болнице Асана-Спитал, главна сестра Марија Вогел и посредник у организацији транспорта Бранко Динић.
Овај вредан поклон примио је проф. др. Борислав Каменов, први човек Клиничког центра Ниш који се посебно захвалио генералном директору ове болнице Фредију Зимерману једном од најзаслужнијих што је донација намењена пацијентима југоистока Србије. Прича о овој донацији изашла је и у једном листу из Швајцарске. Клинички центар Ниш се још једном захваљује донаторима.

Директор болнице Проф. др Борис Каменов изјавио је да никада нису добили тако модерне кревете и толико вредну хуманитарну помоћ. „Сви су били веома захвални, а гостопримство је било једноставно невероватно“, сматра Марија Вогел сећајући се. Тако су на пример израђени сертификати захвалности за директора болнице Алфреда Цимермана, њу саму и Гилберта Хиглија. Били су усхићени једноставношћу живота и величанственим гостопримством, „јер нарочито Србија на западу не ужива добру репутацију, али тамо заиста није тако, како то пропаганда на западу приказује“ мисли рођена Хрватица, на чију иницијативу је медицински центар у Нишу – такође захваљујући великој подршци других швајцарских и српских учесника – добио велику помоћ.

ЧЛАНАК ИЗ ШВАЈЦАРСКИХ НОВИНА

-А, како је дошло до ове донације прича Жаклина Пајевић, струковна медицинска сестра и главна сестра Клинике за гастроентерологију и хепатологију Клиничког центра Ниш која је једна од најзаслужнијих за контакт са донаторима.

Давно је било, када сам упознала госпођу Марију  Вогел-Боротал, о којој сам знала само из приче породице Динић. Њена рођена сестра Невенка, удата је за мог ујака Бранка, у цијој кући у Нишу је био сместен њен отац,  као избеглица са Кордуна. Мој ујак Бранко Динић је такође учествовао у организацији превоза донације из Швајцарске за Ниш. Одговорна сестра из регионалне болнице - ”АСАНА СПИТАЛ”  ЛЕУГГЕРН, дошла је да обиђе свог болесног оца, који  је   после амбулантног лечења био хоспитализован у клиници за Онкологију- Кнез Село  Ниш.
На први поглед једна  строга, озбиљна жена,  будила је у мени страхопоштовање. Обзиром да смо из исте струке, страховала сам, какав ћу утисак оставити НЕ САМО ЈА ЛИЧНО, НЕГО и моје колегинице и наша болница у Кнез Селу.
ИСПОД ЛИЦА СТРОГЕ И ОДГОВОРНЕ МЕДИЦИНСКЕ СЕСТРЕ, КРИЛА СЕ ЈЕДНА ТОПЛА ЖЕНА, ПУНА РАЗУМЕВАЊА ЗА КОЛЕГИНИЦЕ КОЈЕ РАДЕ У ЗНАТНО ТЕЖИМ УСЛОВИМА ОД ЊЕ.
Један телефонски позив, госпође Марије из Швајцарске ме је обрадовао и учинио срећном,  у тренутку када вас живот натера на низ питања на која не можете наћи одговор.

Цитат:
‘’Жаклина, твоју помоћ и услугу коју си пружила мом оцу, као и сав уложени труд  сестара са онколошког одјелења Кнез Село, НЕ МОГУ ДА ЗАБОРАВИМ.  Без обзира на исход лечења мога оца, хтјела бих да испуним моју  давну жељу, те да се на неки посебан начин захвалим  пре свега теби а уједно и КЦ Ниш. Да ли желиш да ми помогнеш у томе? Указала ми се могућност да организујем донацију електричних кревета  за КЦ Ниш. Да ли сте заинтересовани ?’’  
 Након консултације са управом КЦ Ниш, наравно, рекла сам  “ДА” и била поносна на себе јер и после толико година ЧАСТ ЈЕ КАДА ВАС СЕ  неко , сети  и ко зна по који  пут захвали, али сада на посебан начин. Осећала сам се задовољном пре свега што ћемо том донацијом  олакшати и улепшати боровак тешко болесним ПАЦИЈЕНТИМА  који се лече на одељењима онколошке и интезивне неге, а пре свега заштитити “сестру” и помоћи јој у раду са најтежим болесницима.

Тако је и почело:
Госп. Марија је уз њен лични напор и предлог,  у договору , са директором болнице господином Алфред Зимерманом  и  директором за техничке опреме  господином Гилберт Хуегли,  одлучила да 70 половних електричних  кревета са даљинским управљањем и пратећом опремом:( болесничке наткасне са ноћном лампицом, помоћне сточиће за самосталну исхрану) петоро лежећих носила, четири ТВ-а, једанаест полулежећих болесничких колица у исправном стању и добро очувану  болесничку опрему донирају баш КЦ Ниш и један део опреме онколоском одјелењу у Кнез Селу.Уз пуно труда и помоћи  Бранка Динића( који живи у Цириху), око организације транспорт, помоћ наших људи из дијаспоре око утовара робе, Црвеног Крста у Нишу и  Жаклине из КЦ Ниш,  са великим задовољством  успешно смо остварили донацију, и испунили  моју дугогодишњу жељу, рекла је госпођа Марија.

,,Зато, будите професионалне , јер  медицинска сестра не може бити свако.Волите свој позив, волите људе око себе,помозите им на сваком месту и у сваком тренутку ,чините добра дела, јер њих даљина и време не може избрисати.
И верујуте, ипак се добро добрим враћа, баш онда када Вам буде
најтеже и најпотребније !!!

Струковна мед.сестра Жаклина Пајевић 
Главна сестра, Клинике за гастроентерологију и хепатологију КЦ Ниш 

 

 

Дечија интерна клиника КЦ Ниш прославила јубилеј 65 година постојања

Дечја интерна клиника прославила је 65 година постојања у свечаној сали Медицинског факултета.
Директорка Дечје клинике уручила је заслужним лекарима и запосленима захвалнице, а присутни су кроз неколико стручних предавања могли да се упознају са новостима из струке. Директорка клинике проф. др Љиљана Шаранац рекла је да ни једна модерна технологија не може да замени искрену бригу о пацијенту, интересовање за његове тегобе и топлу људску реч.
-Ако нема правилне интеграције налаза од стране лекара, онда скупа дијагностика губи смисао-прокоментарисала је педијатар и ендокринолог Шаранац. Она је подсетила присутне, али и новинаре на историју клинике и успехе током шест и по деценија постојања.
-Издвајање стационарног лечења деце почиње 1946. године формирањем Дечјег одељења Окружне болнице у Нишу. До тада се оболела деца лече заједно са одраслима. После више селидби и деценија проведених у згради Клинике за рехабилитацију, 1999. год. Клиника за дечје интерне болести  почиње да ради у наменски подигнутој згради, довршеној из средстава самодоприноса. Најзначајније етапе у развоју везане су за формирање савремене Биохемијске лабораторије, Кабинета за рентген и ултразвучну дијагностику,  Лабораторије за молекуларну медицину и  Интензивне неге са респираторном јединицом у којој се превасходно збрињавају новорођена и превремено рођена деца. Овај напредак остварен је захваљујући великим донацијама које је обезбедила Фондација ЊКВ Принцезе Катарине Карађорђевић. У време када је наш народ пролазио кроз тежак период ова Фондација је пронашла људе вољне да инвестирају у здравствену заштиту деце југоистока Србије-казала је директорка Шаранац.
Директорка је истакла да је Клиника за дечје интерне болести (КДИБ) данас модерна здравствена, образовна и научна установа у којој се амбулантно и стационарно збрињава годишње, на секундарном и терцијарном нивоу, неколико десетина хиљада деце.
-Генетска лабораторија клинике једина у Клиничком центру обавља бројне анализе, попут кариотипизације амнионске течности, без чега не би била могућа пренатална дијагностика хромозомских аберација, издвајање ДНК неопходно за дијагностику наследних и урођених обољења, затим анализе неопходне за дијагностику и лечење малигних хемопатија. КДИБ је референтни центар за лечење  имунолошких, ендокриних, хематолошких, реуматских,  бубрежних, плућних, гастроентеролошких и срчаних  обољења. Клиника има готово заокружену морфолошку, функционалну и лабораторијску дијагностику. КДИБ је и наставна база Медицинског факултета. Кадровски потенцијали су значајни; 14 доктора наука, 12 професора, 2 доцента, 3 асистента, 5 примаријуса, 7 научних сарадника, бројни докторанти, 45 специјалиста. Лекари Клинике својим радовима, презентованим на домаћим и иностраним конгресима доприносе угледу Медицинског факултета и Универзитета у Нишу-закључила је Шаранац.
Клиника стреми даљем развоју. Неопходно је подмлађивање кадра и перманентно усавршавање особља, као и модернизација опреме, а у плану је и отварање Оделења за дечју психосоматику.

Kлинички центар добио три инкубатора

НИШ-У акцији „Битка за бебе“ коју спроводи Фонд Б92, нишки Клинички центар добио је три нова инкубатора за збрињавање беба. Донатори за два апарата су Комерцијална банка, а један Министарство правде. Два инкубатора биће смештена на Гинеколошко акушерској клиници, а један на Дечијој интерној клиници.
Први човек Клиничког центра Ниш, Борислав Каменов захвалио се на донацији.
-Нема човека који је ближи смрти него свог првог дана живота, изузимајући судњи дан, тако да је јасно колико је овај поклон вредан-рекао је Каменов приликом уручења донације.
Заменик директора КЦ, Небојша Крстић позвао је све грађане да учествују у овој акцији.
-Апелујемо на све добронамерне људе да се прикључе овој акцији јер само кроз такву врсту хуманости можемо да помогнемо нашим најмлађим суграђанима-саопштио је Крстић. 
Веран Матић, председник УО Б92 и први човек Фонда рекао је да су до сада сакупљена средства за 80 инкубатора.
-У Србији је реално потребно 250 инкубатора, али нама је циљ да сакупимо за сада, 100 апарата. Нишки Клинички центар би требало да добије у децембру још један транспортни инкубатор. Свако десето дете, рођено у Србији мора да прође кроз инкубатор после рођења тако да је јасно колико смо срећни што посредујемо у донацији за апарате који доносе живот-рекао је Матић. Он је потврдио да се само једна фирма у Нишу одазвала да помогне акцију „Битка за бебе“ и то са 25.000 динара.
Горан Милићевић, директор Комерцијалне банке напоменуо је „да је мало дирнут чињеницом да је само једна фирма учествовала у акцији из Ниша, рекавши да и Комерцијалну банку схвата као нишки колектив“.

 

Посета Епископа нишког Јована Пурића Клиничком центру Ниш

Епископ нишки господин Јован Пурић посетио је Клинички центар у Нишу. Владика Јован донео је у ову здравствену установу духовну снагу за савладавање свих тешкоћа, како пацијената тако и запослених. Домаћини његовом преосвештенству били су проф.др. Борислав Каменов, прим. др.мед.сци Небојша Крстић са сарадницима.

 

Ласерска операција простате

Уролози Клиничког центра Ниш почели су примену нове хируршке методе, ласерске операције простате, а до сада је већ оперисано седам пацијената. Проф. др Борислав Каменов, први човек КЦ рекао је да су интервенције почеле да се раде уз помоћ холмијумског ласера за операције тумора простате и разбијање камена у мокраћном каналу и бешици. Клиника за урологију набавила је сопственим средствима овај апарат, вредан 120.000 евра. Операције, иначе, трају један сат а пацијенти се у року од 48 сати враћају својим свакодневним активностима што представља револуцију у домену урологије. Доцент доктор Јаблан Станковић, директор Уролошке клинике у Нишу каже да је прави успех да ласер ове генерације не постоји ни у једном здравственом центру у Србији и да се ова метода обавља само у Нишу.
Проф. др Рајнер Кунц, директор Уролошке клинике у Берлину који је до сада обавио 2.000 операција овом методом и који је едуковао нишке урологе каже да "српска урологија не заостаје за постојећим европским методама лечења".
- Ова метода се користи у Немачкој 12 година. До сада је забележено 5.000 интервенција. Изузетно сам задовољан условима и стручношћу нишких лекара и сестара јер видим да ће нова метода уз ласер помагати људима - рекао је Кунц.

Пријатељи помажу Kлинички центар Ниш

Болница Асана-Спитал из кантона Аргау у Швајцарској поклонила је Клиничком центру Ниш донацију од 45 болесничких кревета са електронским механизмом, 45 душека, 45 сточића, 22 безбедоносне странице за кревете, 45 ноћних лампи и два гинеколошка стола.
Донацију је уручио Хуели Зилберт, директор технике болнице Асана-Спитал, главна сестра Марија Вогел и посредник у организацији транспорта Бранко Динић.
Овај вредан поклон примио је проф. др. Борислав Каменов, први човек Клиничког центра Ниш који се посебно захвалио генералном директору ове болнице Фредију Зимерману једном од најзаслужнијих што је донација намењена пацијентима југоистока Србије.
-Ова хуманитарна помоћ биће распоређена на клиникама које имају интензивне неге. Велика је ствар знати да имате пријатеље међу својим колегама у Швајцарској који желе да помогну. Помоћ у креветима и другој роби ће допринети  многим нашим пацијентима условнији боравак на лечењу-рекао је проф. др. Борислав Каменов.
Марија Вогел је казала да се у нишком Клиничком центру дуго лечио њен отац и да је то један од разлога због којих се одлучила да помоћ стигне баш у овај здравствени центар.
- У септембру ћемо донети још једну донацију од 45 сточића и видећемо да донесемо још вредне опреме. Морам да се посебно захвалим хуманитарној организацији Црвени крст која нам је значајно помогла- рекла је Вогелова.
На крају пријема директор КЦ Ниш, Каменов уручио је захвалнице гостима и плакете са ликом цара Константина.

Постављен кров на новој згради кардиологије

Нова зграда Клинике за кардиологију у Клиничком центру Ниш почиње ових дана да добија обрисе свог коначног изгледа. Радови се одвијају по плану, а недавно је постављена кровна конструкција. Паралелно са тим радовима, омалтерисан је подрум и приземље. Завршетак радова на постављању електро и вентилационих инсталација у унутрашњости зграде планиран је за следећу недељу, а ускоро се очекује сређивање фасаде и постављање надстрешнице на будућем улазу у клинику. Изградња нове клинике је од вишеструког значаја за југ Србије јер је план да се у новој згради обавља дијагностика, лечење и годишње око 400 операција на срцу. Значај градње нове зграде кардиолошке клинике је утолико већи јер ће се уместо првобитно планиране једне, градити две операционе сале. Пројекат изградње нове клинике вреди 160 милиона динара, а средства су издвојена из Министарства за Национални инвестициони план и преко кредита Европске банке за реконструкцију и развој.
Са новом зградом нишки КЦ стаје раме уз раме са водећим центрима у Србији јер ће то бити клиника са новом опремом.
Развој кардиохирургије је кључни пројекат у развоју Клиничког центра  у Нишу. Нишки кадрови су били на додатним едукацијама у Клиничком центру Србије и Институту за кардиоваскуларне болести Дедиње где су се припремили за рад на новој опреми. Развој ове гране медицине је ранијих година значајно недостајао у Нишу, али од 2007. године почиње да се реализује уз разумевање републике Србије, а пре свега Министарства здравља.  

 

 

Aдаптира се нових 270 метара саобраћајница

Град Ниш и Клинички центар Ниш наставили су ових дана успешну сарадњу. У наредном периоду адаптираће се још 270 метара саобраћајница и пешачких зона у овом здравственом центру што ће значајно олакшати комуникацију измођу клиника и других објеката у оквиру Клиничког центра. Циљ ових радова је да се растерете гужве на коловозима у КЦ где је асфалт стар више деценија па су се после сваке зиме јављале рупе у стазама. Ширина свих адаптираних пешачких стаза износи два метра.

Дирекција за изградњу града Ниша која руководи послом је већ изградила 100 метара пешачке зоне од ОРЛ клинике до центра за патологију. Сада су радови почели на адаптацији асфалта на примарном коловозу у центру, од Клинике за хирургију према Очној клиници. Највећа корист од адаптације пешачких стаза и саобраћајница је што ће се пацијенти много лакше превозити са интернистичких клиника у друге објекте центра. Циркулација здравствених радника, најближих који дођу у посету пацијентима и других посетиоца цетра биће много условнија и безбеднија. Планирани радови подразумевају да ће нови асфалт доћи до клиника за неурологију и рехабилитацију, нефрологију, Дечије клинике и других.

Koтларница на гас у нишком КЦ до краја године

Министар здравља у Влади Србије, Зоран Станковић обишао је Клинички центар Ниш и притом потписао два уговора са извођачима радова који ће донети много условнији боравак пацијената у овом здравственом центру. Министар је са представницима фирме „Енергопројект опрема а.д“ потписао уговор о изградњи котларнице којом ће се грејати Клинички центар и Спортски центар „Чаир“. Станковић је потписао и уговор о завршетку пројекта Енергетске ефикасности где ће врата, прозори и други радови бити обављени на још шест клиника у центру. Планирани капацитет нове котларнице износи 29,7 мегавата, а служиће за грејање и припрему санитарне воде.

-Изградња нове котларнице која се планира до краја ове године имаће вишеструки значај јер ће се овим котлом грејати Спортски центар „Чаир“ и домаћинства која се налазе у околини клиничког центра. Један од главних циљева је и смањење штетних утицаја на животну средину. Цела инвестиција вреди 470 милиона динара. Што се тиче пројекта енергетске ефикасности, морам да напоменем да ће значај бити велики јер ће се значајно уштедити енергија-рекао је министар Станковић приликом посете нишком КЦ.
У плану је уградња парних котлова за снабдевање технолошком паром која служи за стерилизацију у Клиничком центру. Такође ће се обавити замена вреловодне мреже, топлотних подстаница и више од 50 одсто унутрашњих инсталација грејања. Капацитетом новопројектоване котларнице обухваћен је капацитет од 6 мегавата за грејање Спортско рекреативног центра „Чаир“ и осталих корисника, везаних за котларницу „Чаир“.
Борислав Каменов, први човек КЦ Ниш рекао је да је пројекат Енергетске ефикасности велики успех Града Ниша, Министарства здравља и КЦ Ниш јер ће пацијенти имати боље услове за прегледе и боравак у овом здравственом центру.

 

- Изградња нове котларнице је велики корак за нас јер ћемо решити постојање дугогодишњег загађивача животне средине у граду. То је вишедеценијски проблем у граду који ћемо успешно решити-рекао је Каменов. Новинарима се обратио и градоначелник Ниша, Милош Симоновић, а већи број званица пропратио је долазак министра Зорана Станковића. 

Завршена прва фаза пројекта Енергетске ефикасности

Прва фаза пројекта Енергетске ефикасности, који подразумева замену врата и прозора на клиникама Клиничког центра Ниш, као и постављање термоизолационих материјала на објектима ових дана је завршена. У првој фази обавила се замена столарије и сређивање фасада на 13 клиника КЦ Ниш, а поправљени су и дотрајали кровни покривачи.
Радови су реализовани на клиникама за хирургију, радиологију, офтамологију, нефрологију, физикалну медицину, гинекологију, дерматологију, ендокринологију и другим. У другој фази јула месеца, замена столарије и радови на термоизолацији планирани су на Дечијој клиници, Институту за ментално здравље, ОРЛ, Инфективној клиници, Патологији и новој згради онкологије.
Први човек Клиничког центра Ниш, Борислав Каменов каже да пројекат енергетске ефикасности кошта 136.000.000 динара, а финансиран је преко Светске банке за реконструкцију и развој уз гаранције Владе Србије.

- Овај пројекат има превасходно за циљ да се уштеди енергија. То је неопходно урадити за пацијенте и запослене у центру јер су неке од зграда грађене између два светска рата тако да је много тога дотрајало. Замену столарије и друге радове су планирали стручњаци још раније, а сада се то спроводи у дело. Прозори који су скинути нису били енергетски ефикасни па су пацијенти били принуђени да свакакве ствари стављају како не би било промаје у просторијама. Сада смо поред нових прозора ставили и термоизолационе материјале, дебљине 10 сантиметара, тако да ће енергија и зими и лети бити значајно уштеђена. У оквиру овог пројекта који финансира Влада Србије планирано је гашење старе котларнице која деценијама загађује ваздух у Нишу тако да ће се убудуће користити гас као енергент. Изградиће се два километара топловода. Нова котларница биће капацитета 29,7 мегавата, а служиће за грејање и припрему санитарне воде. Значајно је и то што ће на исте топловоде бити прикључен и Спортски центар “Чаир“ као и нови Клинички центар- објашњава  Каменов.

 

Више | Коментари (11) | Јул, 2011.

Значајан успех нишке кардиохирургије

Поводом стоте операције на отвореном срцу у Клиничком центру одржана конференција за новинаре

НИШ-На кардиохируршкој клиници у Клиничком центру Ниш, обављена је стота операција на отвореном срцу што представља огроман успех за развитак кардиохирургије у Србији. Пацијенту је уграђен двоструки коронарни бај-пас. Нишка кардиохирургија може да се похвали да је од првих 100 тежих операција на срцу проценат смртности – 1 одсто. Овим поводом у нишком Клиничком центру одржана је конференција за новинаре на којој су учествовали проф.др. Борислав Каменов, први човек КЦ Ниш са сарадницима. Скупу су присуствовали и проф. др. Миле Вранеш и проф. др. Душан Велимировић, кардиохирурзи из Београда који су заједно са нишким докторима обавили до сада сто операција.
Проф.др. Борислав Каменов рекао је у сусрету с новинарима да је изузетно задовољан резултатима кардиохирурга из Клиничког центра Србије и нишке Клинике за кардиологију јер су заједничким снагама отворили нову страницу ове гране медицине у Нишу.
-Драго ми је да сам био део овог огромног корака напред за нишку кардиохирургију. Ово је велики тренутак за нас и не само за Ниш већ за грађане Србије. Хвала докторима Вранешу и Велимировићу који су покренули процес да се Ниш уврсти у важну тачку развоја кардиохирургије у нашој земљи. Операције на отвореном срцу не би биле толико успешне да за то није заслужан цео тим. Са изградњом нове зграде кардиохирургије у нашем Клиничком центру сигурно ће и већ започета едукација нишких кадрова бити на много вишем нивоу-рекао је Каменов на конференцији за новинаре. Проф. др. Миле Вранеш И проф. др Душан Велимировић, лекари Клиничког центра Србије у Београду сложили су се да је обављање операција на отвореном срцу у Нишу, изузетан успех.

-Од 100 пацијената колико је оперисано у сали нишке кардиохиругије, у току операције није умро ниједан пацијент. Десетак дана од операције један пацијент преминуо је услед компликација. Значајно је и то што је такозвани еуро скор који означава степен озбиљности васкуларног обољења, у ових 100 операција, преко 6 одсто. То значи да су у нишком Клиничком центру рађене озбиљне операције, а морталитет је само један одсто, док је степен компликација два одсто. То је превазишло наша очекивања. За потребе пацијената у Србији је неопходно да имамо седам кардиохируршких клиника. Са ових 100 операција смањили смо листу чекања у другим клиникама које имају кардиохирургију и олакшали пацијентима из Ниша и овог дела Србије да не путују. Они сада имају могућност да буду адекватно збринути овде у Нишу. Много значи за пацијента да има неког да му дође у посету, да поразговара и слично -навели су доктори Вранеш и Велимировић.

Асс.др. сци. мед. Драган Милић, начелник нишке кардиохирургије подвукао је да је прва операција на срцу у Нишу урађена 15. новембра прошле године.
-Кардиохирургија је од великог значаја за КЦ и због разних фондова из ЕУ јер је то један од услова за добијање средстава. Кардиохирургија је “кров” развоја у нишком КЦ. Било који клинички центар без кардиохирургије не задовољава стандарде већег здравственог центра. Са последњим дешавањима код нас више се не може рећи да немамо добре услове за пацијенте са кардиоваскуларним оболењима- рекао је др Драган Милић. Др Благоје Брадић, директор Републичког завода за здравствено осигурање рекао је да су пацијенти после ових операција уштедели средства за пут и боравак у неки од здравствених центара у Србији.