СВЕТСКИ ДАН ЗДРАВЉА - 7. АПРИЛ 2011.

Шта је Светски дан здравља?

Светски дан здравља обележава се 7. априла као дан оснивања СЗО. Сваке године СЗО бира кључни здравствени проблем и охрабрује људе свих узраста да организују догађаје који наглашавају значај здравственог питања ради доброг здравља. Светски дан здравља даје јединствену прилику за заједнице широм света да се на један дан удруже и промовишу активности које могу да унапреде здравље.
Антимикробни агенси су лекови који се користе за лечење инфекција узрокованих микроорганизмима, укључујући бактерије, гљивице, паразите и вирусе. Откриће антимикробних агенаса представља један од највећих напредака за људско здравље у историји – они ублажавају болест и спашавају милионе живота уназад 70 година. Антимикробни агенси обухватају антибиотике, хемиотерапеутике, антимикотике, антипаразитне и антивирусне лекове. Већина људи данас живи дуже и здравије, делом због моћних и ефикасних лекова – познатих као антимикробни агенси који су доступни за лечење инфективних болести. До открића антимикробних лекова четрдесетих година 20. века, људи су непотребно умирали од инфективних болести. Данас нико не може ни да замисли да живи без антимикробних лекова. Налазимо се на ивици да изгубимо овај драгоцени арсенал лекова. Употреба и злоупотреба антимикробних лекова у хуманој медицини и ветерини у протеклих 70 година повећала је број и врсте микроорганизама који су отпорни на ове лекове, узрокујући смрт, болест и неспособност уз високе здравствене трошкове. Ако се овај феномен настави, постоји ризик да многе инфективне болести неће бити могуће контролисати и да ће се нарушити напредак у циљу постизања Миленијумских циљева здравља Уједињених нација 2015. године. Пораст трговине и путовања омогућују да се резистентни микроорганизми глобално прошире за неколико сати.

Шта је антимикробна резистенција?

Антимикробна резистенција (такође позната и као резистенција на лекове) јавља се када се микроорганизми као бактерије, вируси, гљивице и паразити промене на начин да лекови који се користе у лечењу инфекција постану неефикасни. Када микроорганизми постану резистентни на највећи број антимикробних лекова, за њих се често каже да су „супермикроби”. Ово је велики проблем јер резистентне инфекције могу да доведу до смртног исхода, могу се проширити на друге особе и наметнути огромне трошкове појединцима и друштву. Настанак антимикробне резистенције олакшава неодговарајућа употреба антибиотика, на пример узимање мањих доза лекова од прописаних или скраћивање предвиђеног тока лечења.
Лекови лошег квалитета, погрешно прописани лекови и лоша контрола инфекције такође омогућује настанак и развој резистенције на лекове. Недовољна посвећеност влада да се позабаве овим питањем, лоше праћење и смањивање арсенала могућности за постављање дијагнозе, лечење и превенцију такође спречавају контролу резистенције на лекове.

Антимикробна резистенција није нов проблем, већ проблем који постаје све опаснији. Многе земље предузимају акцију, али су хитно неопходни уједињени напори да би се избегло враћање на време пре антибиотика. На Светски дан здравља 2011, Светска здравствена организација (СЗО) ће објавити позив на акцију да се заустави ширење антимикробне резистенције, увођењем препорука у шест тачака за све земље ради борбе против антимиркобне резистенције. СЗО позива све, политичаре, јавност, пацијенте, лекаре, фармацеуте, фармацеутску индустрију да мисле, делују и преузму одговорност у борби против резистенције на антимикробне лекове.
Више информација на сајту: www.who.int/world-health-day/2011